Trianonski mirovni ugovor

Zavrąetkom prvog svetskog rata Mađarska je stajala na strani pobeđenih.Krajem rata su počeli mirovni pregovori.Nezavisna mađarska drľava nije mogla dobit međunarodno priznanje dok narodna skupątina nije podigla na zakonsku snagu mirovni ugovor. 4.juna 1920. godine u Trianonskoj palati pored Versaja su potpisali dogovor, koji je narodna skupątina, na spoljni pritisak, usvojila 15. novembra 1920.

Po mirovnom ugovoru istorijska Mađarska (bez Hrvatske) umesto 282 hiljade km² povrąine, po novim drľavnim granicama ostala je na 93 hiljade km² (33 %), i umesto 20.8 miliona stanovnika na 7.6 miliona (36 %). 3.2 miliona mađara je ostalo van granica u stranoj vlasti kao nacionalna manjina.

Ostale tačke mirovnog ugovora:

-         Mađarska će poątovati nove drľavne granice

-         Mirovni ugovor ljudstvo vojske ograničava na 35000 i ukida opątu vojnu obavezu

-         30 godina plaćanja naknade ątete, u interesu toga antant vrąi nadzor nad ekonomijom.

©tetu koju Mađarska trpi od Trianonskog mirovnog ugovora ranije je doľivela u 16. veku, kada je rascepljena na tri dela.

Mađarsko druątvo je doľivelo ąok, potreąeno je i to utiče razmiąljanje i ponaąanje novih generacija. U odbijanju Trianona doąlo je do nacionalnog jedinstva.

Ugovor nije poątovao etničke granice, rasturio vezu između regiona u Karpatu i tako su  nastale nesuglasice i neprijateljstva između naroda u tim regijama.

Zastavu Mađarske su od juna 1920. digli na pola koplja kao sećanje na tragediju naroda. U ąkolama, na časovima istorije i geografije su učili istorijsku Mađarsku, a pre i posle časova su se molili molitvom „Verujem u jednog Boga...”.

Трианонски мировни уговор

Завршетком првог светског рата Мађарска је стајала на страни побеђених. Крајем рата су почели мировни преговори. Независна мађарска држава није могла добити међународно признање док народна скупштина није подигла на законску снагу  мировни уговор. 4. јуна 1920.  године у Трианонској палати поред Версаја , су потписали договор, који је народна скупштина, на спољни притисак, усвојила 15. новембра 1920.

По мировном уговору историјска Мађарска (без Хрватске) уместо 282 хиљаде км² површине, по новим државним границама остала је на 93 хиљаде км² (33 %), и уместо 208 милиона становника на 7.6 милиона (36 %). 3.2 милиона мађара је остало ван граница у страној власти као национална мањина.

Остале тачке мировног уговора:

-         Мађарска ће поштовати нове државне границе

-         Мировни уговор људство војске ограничаба на 35000 и укида општу војну обавезу

-         30 година плаћања накнаде штете и антант врши надзор над економијом.

Штету коју Мађарска трпи због Трианонског мировног уговора, раније је доживела у 16. веку када је расцепљена на три дела.

Мађарско друштво је доживело шок, потрешено је и то утиче на размишљање и понашање нових генерација. У одбијању Трианона дошло је националног јединства.

Уговор није поштовао етничке границе, растурио везу између регија у Карпату и тако су настале несугласице и непријатељства између народа у тим регијама.

Заставу Мађарске су од јуна 1920. дигли на пола копља као сећање на трагедију народа. У школама на часовима историје и географије су учили историјски Мађарску, пре и после часова су се молили молитвом „Берујем у једног Бога...“.